Nečija je majka zaplakala, a nečija se zaradovala kada je novi Google algoritam počeo da vršlja po internetu sredinom 2018. Pozicije u pretrazi brojnih velikih sajtova popadale su k’o zrele kruške, a njihovi vlasnici postali su ljući od bika u koridi. Ode im zarada u kanal.
Za to vreme rangiranje nekih drugih sajtova poskočilo je kao popareno. Uglavnom su u pitanju sajtovi koji nemaju stotine eksternih linkova i milion pokrivenih tema. Ono što imaju je verna publika, četa mala, ali odabrana. I još jednu stvar. “Da” kao odgovor na pitanje da li je njihov sajt zaista najbolji rezultat na upit korisnika.
Sve u svemu, čini se da je kornjača, ponovo, pobedila zeca.
I šta sad preostaje zekanu? Kao u crtaću, da navuče oklop kornjače, zavrne rukave i nastavi trku prateći najvažnijih 5 SEO smernica propisanih od strane Googla sa jednim ciljem – zadovoljstvo korisnika:
- Mobile first index
- Feature snippets
- Sadržaj i priključenije
- Bezbednost
- Relevantnost sajta
Za dobar SEO obrati pažnju na mobilnu stvar
Ko do sada nije skapirao da ljudi internetom haraju primarno putem mobilnih telefona, izvol’te se ukrcati na poslednji voz. Google je novim algoritom, kako se može zaključiti, dva indeksiranja pretrage – za mobilne uređaje i za računare – slio u jedan i prioritet dao prvom.
Posledica, sajt više ne sme da bude mobile friendly već je potrebno da bude mobile first kompatibilan.
Drugim rečima, praviš sajt, prvo gledaš:
- da izgleda dobro na mobilnom,
- da se poštuje pravilo above the fold,
- da su slike optimizovane za mobilni,
- da je navigacija preko mobilnog laka i intuitivna.
E, tek nakon toga počinješ da se baviš sajtom pitanjem kako sajt izgleda na velikim ekranima.
Da li je sajt prilagođen za mobilne uređaje lako je utvrditi na Google servisu za proveru – Mobile-Friendly Test.
Napomena: To što sajt izgleda dobro kada na njega baciš pogled preko telefona, ne znači nužno da ispunjava Google preporuke. Takođe, potrebno je da web sajt ima bolje performanse na mobilnom nego li na desktopu.
Zaboravi na automatiku kod Featured snippetsa
Meta description tag je jedna od stavki koje veliki sajtovi često ignorišu. To nije dobro, valjda je toliko jasno. Šta se tu zapravo dešava?
Ako, recimo, jedan portal dnevno objavi 300 tekstova, ko još ima vremena da namesti 300 opisnih tagova. Pošto Meta description tag mora da postoji, sam kod sajta će ga generisati povlačenjem teksta iz prvog paragrafa teksta.
Slično je i sa URL snippetom. Za automatsko generisanje sam kod sajta će povući H1 tag i pretvoriti ga u URL – sve o čas posla.
Moša.
U većini slučajeva ovako generisan snippeti neće biti po volji Googla. Ako se to pomnoži sa 300 objavljenih tekstova, 30 dana mesečno i 12 meseci, dobije se “prljav” sajt koji Google algoritam s punim pravom penalizuje novim algoritmom. Da bi bio dopadljiv korisniku potrebno je da snippet bude napravljen po njegovoj meri, ručno. I to svaki put.
Suština je u sadržaju i on/offpage SEO optimizaciji
Većina sajtova gleda da prođe što jeftinije za što veći broj tekstova. Ko će sad da plaća copywritera da mu piše tekstove kako treba kad ima onih klinaca što još studiraju i hoće da rade za siću.
Ako ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji – imam utisak da je ovo rečnica koju novi algoritam izgovara pre ulaska na sajt.
Stvaranje po fabričkom principu pokretne trake na internetu jednostavno ne daje rezultate. Niko, pa ni Google, ne želi tekstove koje kao da su pisali roboti. Šabloni i copy-paste varijante više ne pale. Traži se autentičan sadržaj, nešto novo umesto prežvakavanja i menjanja redosleda reči.
Stavka dva su ključne reči i njihova upotreba. Nakrkati tekst dotičnim izrazima, da pojednostavim stvari maksimalno, pre će podsećati na bota koji piše po zadatom programu, nego li na ljudsko biće koje deli svoje znanje. Elem, piši ležerno da se ljudima svidi, a ključne reči, poželjno long tail, stavi tamo gde prirodno pripadaju.
Takođe, glasovna pretraga uzima sve više maha pa prilikom odabira ključnih reči potrebno je voditi računa i o govornoj praksi ljudi.
Što se tiče linkova na stranicama i offpage SEO optimizaciji, Google algoritam je, zapravo, počeo da posmatra znatno širu sliku i uzima kontekst u obzir (sve zahvaljujući uvođenju veštačke inteligencije).
Ovo zapravo znači da to što neki sajt linkuje ka drugom ne mora da ima velikog značaja ukoliko to linkovanje nije smisleno.
Tipa, ako se u tekstu govori o bitnim faktorima za SEO, a potom se linkuje na sajt koji nudi SEO kurs, vrednost takvog linka je daleko manja nego li da je tekst bio o tome gde i kako naučiti SEO optimizaciju.
S druge strane tzv Linkless mentions Google uzima sve više u obzir. Drugim rečima, svaki put kada neko spomene određeni sajt u review kontekstu, svedočenju, nekom tekstu… bez obzira što nema linka, G-jev algoritam će vam dati virtuelni plusić.
Bezbednost iznad svega
Nakon skandala sa Facebookom i prodaje informacija i stupanja GDPR-a na scenu, bezbednost sajtova dovedena je u potpuni fokus.
Loša bezbednost znači da sve ostalo što ste radili na sajtu može da se baci u vodu. Google jednostavno ne želi da rizikuje. Zato, implementacija sigurnosnih protokola i pluginova na tri, četiri sad i odmah.
Koliko vredi tvoja reč?
Na kraju, autoritet sajta i autoritet domena za određenu temu igraju ogromnu ulogu. Veliki sajtovi pokrivaju širok dijapazon tema pa dolaze u situaciju, što bi filozof Heraklit rekao: Pitagoru mnogoznalaštvo nije naučilo umnosti.
Na drugoj strani, mali sajtovi koji su fokusirani na tačno određenu nišu mogu imati daleko veću “težinu” za određenu temu, a samim tim i bolju poziciju u novom rangiranju.
