Imaš slabu interakciju na Facebooku i Instagramu? Nije do Zakerberga, verovatno je do tebe

Baš pre neki dan slušam Anu i Marka, dvoje preduzetnika, starih prijatelja, kako se jadaju jedan drugome.

Temu je započela Ana: „Baš mi je slaba interakcija na Facebooku i Instagramu. Imam 10.000 pratilaca, a sve što objavim dobije samo 10-15 lajkova i komentara. Ma nema ništa od društvenih mreža. Nikome oni ne prikazuju to što se objavi. Samo da ti uzmu pare“.

I Marko je imao spremnu tužnu priču: „Meni je, bre, stranica za 5 godina skupila samo 1.200 lajkova. Ni da makne dalje, a svaki dan guram po 3-4 objave. Vidim ima stranica sa 100.000 pratilaca. Hoću ja da platim, nije problem, ali da dobijem bar 10-15 hiljada lajkova, da svi čuju za mene. Al’ ja mislim da ljudi više ni ne koriste društvene mreže i da je to sve zato“.

Trajala je ova žalopojka dobrih pola sata, a pošto su dali sebi malo oduška pitali su me: „Dobro ti petljaš sa tim internet marketingom, kako objašnjavaš slabu interakciju na Facebooku i Instagramu?“

Što kaže Balašević, onda sam uzdahnuo jako i skinuo sam sako i…

Nije to ni do Facebooka ni do Instagrama nego do vas.

Da pojasnim…

Društvene mreže te ne mrze

Svaka društvena mreža ima jasan cilj da osobi pruži najbolje moguće iskustvo i zadrži je što duže na platformi. Logika je jednostavna. Što više osoba skroluje i pregleda sadržaj više reklama će joj biti servirano, a upravo od njih društvene mreže, ili ti ultimativne platforme za oglašavanje, žive.

Da bi ostvarila ovaj cilj društvena mreža mora pronaći način da svakom pojedinačnom korisniku servira baš onaj sadržaj koji, njega ili nju, najviše interesuje i na koji će kliknuti, ostaviti komentar, dati lajk ili share. I upravo tome, između ostalog, služi algoritam i veštačka inteligencija koja je u njega inkorporirana. Algoritam nas prati, beleži sa kojim postovima smo imali interakciju, koje su nam preference i td, a zatim sve to analizira i koristi kako bi odlučio koje su sledeće objave koje će nam se pojaviti.

E sad, pošto svi mi u najvećoj meri reagujemo na objave naših prijatelja, upravo su njihove objave one koje najčešće i vidimo, dok objave stranica raznih brendova padaju, ne u drugi, već u peti, šesti plan. Sve to za posledicu ima zloglasni „pad organskog dosega objava“. Dakle, društvene mreže te ne mrze, problem je u sadržaju koji serviraš publici ili ti, rečeno bez uvijanja u oblande – nikome se ne dopada to što postuješ.

Prekini da bustuješ svoj ego

Ako samo malo analiziraš šta je to što brendovi objavljuju na društvenim mrežama videćeš da su to primarno objave u kojima promovišu sami sebe. Većina objava je napravljena u fazonu „daj da skinem ovo s vrata jer su mi rekli da svaki dan treba nešto da se objavi“ i na sve je utrošeno maksimum 10 minuta dnevno, a sadržaj prmarno pokriva stvari tipa: Vidi ovaj proizvod, pazi ovo smo uradili, evo gde smo bili, kupi ovo… Ljudi to lako prepoznaju i na te stvari ne samo da više niko ne reaguje, nego su ljudi postali „slepi“ za takav sadržaj.

Ko će to da lajkuje? Koga „boli uvo“ za tvoj oglas, za to što ste se sreli sa novim poslovnim partnerom ili okačili 1200-tu sliku svojih proizvoda?

Prekini da bustuješ svoj ego jer jedino što možeš da očekuješ jeste da će osoba koja je nezadovoljna sa zadovoljstvom iskaliti svoj bes u komentaru.

Ljude interesuje da im se odgovori na samo jedno pitanje – „Šta ja imam od toga?“. Ako to izostaje sve ostalo je bez ikakve funkcije i smisla. Publika hoće da vidi, pročita, pogleda samo ono što je zanima. Od fotke zgodne devojke u čizmicama koje prodaješ teško da će bilo ko ostvariti neki benefit. To malo interakcije što pokupiš uglavnom će doći od par prijatelja koji „lupe lajk“ iz kurtoazije, a na ovakvoj „dijeti“ ne može da preživi ni jedan biznis.

Šta će ti milion pratilaca?

„Ali ja hoću da imam stotine hiljade pratilaca. Što više ljudi me prati veća verovatnoća da će postati kupac“ – aman više.

Šta će ti, a naročito ako i postojeći fanovi ne reaguju na tvoje objave?

Budimo realni.

Prvo, šta god da prodaješ najverovatnije nisi ni u stanju da robu ili uslugu obezbediš za 100.000 ljudi.

Drugo, broj pratilaca uopšte, ali uopšte nije primaran. Ono što je važno jeste engagement i stvaranje odnosa poveranja sa publikom.

Evo primera. Recimo da prodaješ kranove. Šta misliš koliko ljudi su tvoji potencijalni kupci? Pa ne više od njih 20. I? Šta će ti onda 50.000 pratilaca? Potrebno ti je njih 20 za koje ćeš napraviti takav sadržaj da im balica krene svaki put kad ga vide. I samo onda možeš očekivati da, kada traže kran, baš ti budeš firma od koje će ga pazariti.

Nema ništa za „dž“

Šta sve ovo znači za nastup na društvenim mrežama?

Bilo je i ostalo da je oglašavanje na Facebooku i Instagramu jedan on najjeftinijih načina za reklamiranje u smislu da se može uraditi mnogo za relativno malo para. Međutim, i ovde važi ona stara izreka „Ako ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji“.

Da bi objave imale dobru interakciju, a stranica okupila relevantnu publiku potrebno je da znaš:

– kako da napraviš kvalitetnu fotku ili video

– šta ih zapravo čini dobrim

– probleme, želje i potrebe svoje publike

– kako da sastaviš objavu ili napišeš tekst na blogu

Drugim rečima, uz to malo para, potrebno je užasno mnogo vremena za kreiranje contenta koji će biti zanimljiv i koristan publici. Nije važno da li je u pitanju fotka, video, blog tekst, infografika ili komunikacija i interakcija sa fanovima – NE MOŽE ZA 5 MINUTA.

„Ali ja sam videla kako se ta i ta blogerka slikala mobilnim telefonom, okačila sliku i dobila 5K lajkova. A šta joj tu treba 3 sekunde da se slika, malo baci neki filter i to je to“. A ha, kako mali Perica zamišlja svet.

Da zanemarimo to što se ta blogerka godinama trudi i kopa rukama i nogama kako bi se probila u moru konkurencije. Na svaku fotku koju je objavila napravila je najmanje 50 drugih dok nije ubola baš tu pozu, ugao, svetlo… koje je želela. A iza tih „par filtera“ koje je stavila verovatno se krije sat vremena čačkanja sa Photoshopom kako bi sve bilo upeglano, a da ne izgleda izveštačeno. Na sve to treba dodati još par sati koji su utrošeni na smišljanje kako u slici i reči nešto predstaviti tako da se publici dopadne, da joj pruži neku korist i inspiriše na interakciju i još kojih 45 minuta za šminku i odabir garderobe. Ma sve o čas posla.

Elem, vođenje društvenih mreža je krvav posao koji zahteva sate i sate svakoga dana – i subotom i nedeljom, pa i o praznicima. Ne želiš da ih uložiš ili platiš nekoga ko zna znanje? Pa onda nemoj da kukaš kako su ti krivi Zakerberg, smanjen organic reach, konkurencija i teoretičari zavere. Nije do njih – do tebe je.